EMINA

SINOĆ, KAD SE VRATIH IZ TOPLA HAMAMA,
PROĐOH POKRAJ BAŠTE STAROGA IMAMA;
KAD TAMO, U BAŠTI, U HLADU JASMINA,
S IBRIKOM U RUCI STAJAŠE EMINA.

JA KAKVA JE, PUSTA! TAKO MI IMANA,
STID JE NE BI BILO DA JE KOD SULTANA!
PA JOŠ KAD SE ŠEĆE I PLEĆIMA KREĆE...
- NI HODŽIN MI ZAPIS VIŠE POMOĆ NEĆE!...

JA JOJ NAZVAH SELAM. AL' MOGA MI DINA,
NE ŠĆE NI DA ČUJE LIJEPA EMINA,
NO U SREBREN IBRIK ZAHITILA VODE
PA PO BAŠTI ĐULE ZALIVATI ODE;

S GRANA VJETAR DUHNU PA NIZ PLEĆI PUSTE
RASPLETE JOJ ONE PLETENICE GUSTE,
ZAMIRISA KOSA KO ZUMBULI PLAVI,
A MENI SE KRENU BURURET U GLAVI!

MALO NE POSRNUH, MOJEGA MI DINA,
NO MENI NE DOĐE LIJEPA EMINA.
SAMO ME JE JEDNOM POGLEDALA MRKO,
NITI HAJE, ALČAK, ŠTO ZA NJOME CRKO'!...